Deca izbeglice koja nam pristižu sa
Bliskog istoka bi trebalo da budu u samoj žiži javnosti. Svakako da o tome
treba svi skupa da budemo obavešteni, ali bez dodatnog angažovanja po pitanju
pružanja pomoći i podrške, priča u jednom smeru svakako ne bi urodila plodom.
Jasno je da je istorija na svetskoj
sceni beležila mnoštvo migracija. Pored brojnih primera u svetu i pripadnici našeg
narod bili su akteri ovakvih seoba, stoga nam ova priča, nažalost, nije strana.
Ipak, poslednjih godina i meseci, migracije dostižu enormne razmere. Zato ova
situacija treba i mora da na najbolji
moguć način izazove pokretanje svesti svakog pojedinca, da u skladu sa sopstvenim
mogućnostima - pruži doprinos.
Kao individualci jesmo jedninstveni, manje
i više kompetentni, svako u svom domenu, ali kao takvi, nismo rođeni da budemo
individualci koji žive jedni naspram drugih - već jedni sa drugima. Mnogo puta
izrečena misao, nije zgoreg opet je navesti, glasi: Zajedno možemo mnogo.
U skladu sa tim, naša dužnost jeste
da radimo u najboljem interesu deteta. Zapitajmo se koliko dece putuje bez
pratnje neidentifikovano, kao i to kolika opasnost vreba ukoliko se deci na
vreme ne dodeli pravni zastupnik, čak i pre nego što se pokrene proces
dobijanja azila? Koliko njih postaju žrtve zlostavljanja, kao i trgovine
ljudima?
Sirijski dečak, siroče, u kampu za decu bez roditelja na Krfu. Izvor: Rojters |
Ukoliko ne reagujemo, postajemo saučesnici
ovih zlodela. Prošlost ne možemo da izmenimo, ali ono što možemo, jeste da
delamo u skladu sa savešću. Imali mi visoko obrazovanje ili ne, koje god verske
ili nacionalne pripadnosti da smo, ljubav treba da je naš imperativ. Nismo svi
visokog socio ekonomskog statusa, niti visokog društvenog položaja ali smo svi
mi ljudi, važni i sposobni da se na bilo koji način aktiviramo, kako bi deca
koja putuju bez roditeljskog staranja sutradan bila u stanju da uzvrate
ljubavlju koja im je pružena. Kako bi bezbedna, sigurna i voljenja mogla da
imaju detinjstvo kakvo zaslužuju.
Koliko god nam se patnja izbeglica
čini “dalekom”, da bismo zajedno uživali pravo na život, treba da nastojimo da
živimo zajedno, šireći mir i toleranciju uz uvažavanje svakog čoveka, svakog
deteta.
Što se konkretnih znanja pre treninga
održanog od strane trenera Prijatelja dece Srbije tiče, ona su svakako osnažena
tokom samog procesa, gde je mnoštvo volontera najrazličitijih profesija uspelo
da izgradi zajednički smisao. Osvešćeni smo kao oni koji su jaki, spremni i
odgovorni za doprinos deci. Zajedno smo došli do ideje da je aktiviranje
vršnjaka dece izbeglica da pruže podršku kroz crtež, pisanu reč ili priču,
dobar i efikasan način suočavanja i
razvoja empatije.
Počevši od jezgra, laganim ali
sigurnim koracima, verujem da se uticaj aktivizma poput koncentričnih krugova
može širiti. Ne možemo preko noći promeniti svet, ali unošenjem pozitivnih
promena doprinosimo razvoju pojedinaca, sopstvene zajednice, pa i sveta u
celini.
Sanja Pucarević
Diplomirana pedagoškinja na master
studijama pedagogije
Volonterka Prijatelja dece Srbije
Нема коментара:
Постави коментар