KAD BI JASTUCI PROGOVORILI

Kad bi jastuci progovorili o čemu maštaju i sanjaju deca mog uzrasta, ne bi bila dovoljna čak ni najdeblja knjiga da se u njoj sve zapiše. Bilo bi tu suza i smeha, tajni i skrivenih osećanja, prvih simpatija i poljubaca. 

Autor jedne takve knjige sam i ja otkad sam zakoračila u svet tinejdžera. Naslov moje knjige je upravo "Kad bi jastuci progovorili" i na prvi stranicama zapisala sam o čemu maštam pre nego što utonem u san. 

Tu se provlači jedan čuperak plavi koji je često u mojoj glavi i koji ima predivno ime. I dok o njemu razmišljam,osmeh mi ne silazi sa lica. Ujutru se budim sa istim osmehom i započinjem dan tako što prvo pomislim na njega. Zato mi je potreban taj izmišljeni prijatelj koji se zove "jastuk". On ce kao kovčeg čuvati moje tajne a ključić od tog kovčega će biti samo moj. Niko neće znati za moje skrivene suze i strepnje,radosti i tajne poglede. Bila bih najiskrenija prema njemu a on bi sa pažnjom slušao i znao bi da mi pomogne u svemu. Sve bi bilo lakše za mene u ovom čudnom životnom dobu. Medjutim,kada bi se desilo da moj izmišljeni prijatelj " jastuk" progovori nastali bi mnogi problemi. Mogla bih da pocrvenim zbog svojih otkrivenih tajni jer su one meni previše važne da bi bile poznate svima.

I kao što kaže istoimena pesma Miroslava Antića, sreća je što jastuci ne govore i čuvaju tajne ušuškane u mekoj belini perja.

Iskra Ilić

VII razred, osnovna škola Sveti Sava, Žitište