Šta je to uopšte zanat? To je vrsta delatnosti koja se bavi
proizvodnjom, popravkom ili održavanjem nečega. Danas, kada nam zatreba
odredjena stvar put nas vodi u veliki super-market u kome možemo naći skoro sve
ili kako kažu: "od igle do lokomotive". Medjutim, ne tako davno, pojedine
stvari nisu se mogle naći u prodavnicama,već u malim zanatskim radnjama koje su
se nalazile na svakom ćošku. Neke od tih radnji još uvek postoje i privlače
svojim neobičnim izgledom. Drugačije su od blještavih izloga, imaju svoju
posebnost i donose nam duh starih vremena, bez obzira što za njih kažu da ih je
pregazilo vreme. Nedavno, šetajući Beogradom,upravo smo naišli na baš jednu
takvu radnju. U skromnom izlogu pisalo je, vrlo neupadljivo "popravljamo
kišobrane". Moja baka je oduševljeno rekla da se seća vremena kada su
ulicom prolazile kišobrandžije i uzvikivale tu svima poznatu rečenicu "...kišobrane,
popravljamo kišobrane...". Tog trenutka se uhvatila za kvaku i ušla u
dućan, a ja za njom. Pred nama se prikazao jedan sasvim novi svet, u kom su
glavni bili kišobrani: šareni, jednobojni, čipkani, svileni, sa izrezbarenim
drvenim ili mesinganim drškama. Starija gospođa za malim stolom je baš tada
izrađivala novi kišobran po porudžbini jednog gospodina. Bilo je zanimljivo gledati
kako ona to spretno radi. Pohvalila nam se da radi u dućanu starom preko
stotinu godina i bavi se zanatom na čiji spomen se ljudima redovno podignu
obrve i stvori se gomila pitanja: Ko još danas ručno pravi kišobrane, popravlja
li ih neko uopšte? Koga još briga koliko će mu kišobran trajati , kad će za
sledeći izdvojiti ne više od par stotina dinara?!
Na mene su najveći utisak ostavili predivni kišobrani
izradjeni od bele,crne i zlatne čipke. Bez njih je bilo nemoguće zamisliti damu
u prošlom veku,a danas se koriste u izuzetnim prilikama kao što su venčanja i
pozorišne predstave u kojima su deo kostima. Moju baku su najviše
impresionirali dezeni na kišobranima za svakodnevnu upotrebu, koji su unikatni
i rukom oslikani. Meni je sve ovo ličilo na umetnost, a ne na stari zanat i
bila sam jednako oduševljena kao i moja baka. Kada sledeći put budem išla u
Beograd,obavezno cu posetiti ovaj mali dućan i ponovo uživati u njegovoj
posebnosti.
 |
VII razred, osnovna škola Sveti Sava, Žitište
*tekstovi dece biće prevedeni na arapski jezik i namenjeni su izbeglim vršnjacima
Нема коментара:
Постави коментар